Ako tražiš prvi posao, gledaš u tržište koje menja pravila dok ti tek učiš igru. Nije problem u tome što AI postoji, već u tome ko plaća cenu prelaza. Mladi je plaćaju prvi. U oktobru 2025. British Standards Institution je pitao preko 850 poslovnih lidera u sedam zemalja šta rade sa AI. Odgovori su hladni: 41% kaže da AI već omogućava smanjenje broja zaposlenih; 31% kaže da prvo razmatra AI rešenje pa tek onda zapošljavanje; 39% kaže da su već smanjili ili ukinuli početne uloge, jer AI radi istraživanje, administraciju i pripremu materijala brže. Četvrtina veruje da AI obavlja sve ili većinu zadataka početnih pozicija.
Istovremeno, mladi koriste AI i boje se. Jedno istraživanje koje prenosi Newswire navodi da skoro 80% pripadnika Gen Z koristi AI alate za više od polovine svojih radnih zadataka. Isti tekst naglašava rast anksioznosti zbog zamene ljudskog rada, posebno van najviših pozicija. Zatim dolazi sledeći sloj: promena karijernih planova. U izveštaju koji su preneli mediji, 43% mladih kaže da je već promenilo ili prilagodilo planove zbog AI, a 53% razmatra zanate kao stabilniju opciju. I tu nastaje problem koji se često preskače. Ne nestaje posao ali nestaje početak karijere.
Zato su strahovi mladih racionalni. AI najbrže napada zadatke koji su bili “za junior potrčka”. Sažimanje teksta, priprema tabela, pretraga izvora, prve verzije dopisa, osnovna analiza. Ako AI to radi, šef dobija dve opcije: zaposli juniora i uloži vreme, ili plati AI (koji je na mnogim mestima i besplatan) i dobije rezultat odmah.
Ovaj obrazac se preliva na Srbiju bez mnogo filozofije. Srbija izvozi usluge, a rast ICT izvoza prati rast spoljne tražnje. NBS navodi da je izvoz usluga u prvih devet meseci 2025. porastao, uz rast izvoza ICT usluga od 12,4% na godišnjem nivou. To zvuči kao dobra vest za mlade koji ciljaju kancelarijske poslove i remote rad. Ali isti sektor prvi uvodi AI u procese. I tu nastaje lom. Novi projekti rastu, ali ulazne pozicije ne rastu istim tempom. Firma može da zadrži isti broj ljudi i da isporuči više. To je suština priče.
Srbija već ulazi u ovu fazu sa visokim rizikom za mlade. Republički zavod za statistiku navodi stopu nezaposlenosti mladih 15 do 24 od 23,4% u III kvartalu 2025. ILOSTAT prikazuje NEET (mladi koji se ni ne obrazuju ni ne rade) stopu za 2024. od 12,9% za uzrast 15 do 24, to su mladi koji nisu ni u poslu ni u obrazovanju ni u obuci. U takvom kontekstu, svaki pad broja početnih poslova ima veću težinu nego u zemljama sa nižom nezaposlenošću mladih. Zato je pogrešno kada se tema svede na moralnu paniku ili na “nauči da koristiš AI”. Nije problem u tvojoj motivaciji. Problem je u strukturi ponude poslova. AI postaje sposobniji i prelazi sa pomoći na delegiranje. Anthropic (kompanija koja ima svoje AI modele) navodi da je u njihovim podacima udeo “direktivne” upotrebe, gde korisnik prepušta kompletniji zadatak modelu, porastao sa 27% na 39% kroz više talasa merenja. U tom okviru treba čitati i dramatičnije prognoze. Dario Amodei, istraživač iz Anthropica je u intervjuu za Axios rekao da AI može da “obriše” polovinu početnih white collar poslova i da podigne nezaposlenost na 10 do 20% u narednih jedan do pet godina
Šta ovo znači za tebe u Srbiji? Znači da ćeš češće slušati rečenicu “tražimo nekog sa iskustvom” na mestu gde je pre pet godina stajalo “junior”. Znači da će poslodavac pokušati da pokrene AI taskove umesto da izgradi tim. Znači da će praksa i pripravništvo postati usko grlo, jer svi jurite isto malo vrata. I znači još nešto: Država ne može da se pravi da je ovo privatna stvar firmi. Srbija je usvojila Strategiju razvoja veštačke inteligencije za period 2025 do 2030. Ako sistem dopusti da početne pozicije nestanu bez zamene, dobićeš generaciju sa diplomama i bez iskustva. Univerziteti treba da prestanu da žmure. Ako nema dogovora sa firmama o plaćenim ulaznim pozicijama, diploma gubi pregovaračku snagu. Zato podaci, koje prenose mediji, pokazuju da mladi već prebacuju karijerne planove ka zanatima, delom zbog osećaja da fakultet ne garantuje ulaz u posao.
Pitali smo mlade u Novom Sadu o njihovom mišljenju na ovu temu. Damjan Čurčić, 22, student biologije na Prirodno-Matematičkom fakultetu kaže:
Već postoje istraživanja koja pokazuju da veštačka inteligencija „zaglupljuje” ljude. Razlog je to što je sve odmah dostupno: svaka informacija je sažvakana i u tom obliku uručena korisniku. Manje se oslanjamo na samostalno traganje i logičko povezivanje. Kreativnost u rešavanju problema slabi, budući da će AI jednostavno generisati odgovore. Naravno, u pitanje se dovode i zaposlenja u budućnosti. Postoji opasnost da će zameniti brojne poslove. Već se previše oslanja na AI art, umesto da se koriste usluge umetnika. Može da skrati vreme rada programerima, pa firme otpuštaju novonastali višak radnika (budući da sada jedan čovek može da odradi posao za više njih uz pomoć ChatGPT-a). Takođe, uspeo je da uoči i neke korelacije u fiziološkim procesima u ljudskom telu koje naučnici još nisu otkrili.
Ovo je trenutak kada društvo bira između dve budućnosti: Prva budućnost: AI podiže produktivnost, a mladi dobijaju nove ulaze kroz strukturisane programe. Druga budućnost: AI podiže produktivnost, a mladi ostaju na čekanju, dok se “iskustvo” traži od onih koji nikada nisu dobili priliku da ga steknu. Srbija u taj smer ulazi sa 23,4% nezaposlenosti mladih 15 do 24 u III kvartalu 2025. To je razlog više da se tema ne svede na priču o ličnoj disciplini.